Stanar
do sada i od sada

Sa devetim brojem „Stanara“ napravili smo promenu koja je značila ne samo kozmetičku promenu u izgledu lista, nego smo nastojali da ta promena prati i promene u aktivnostima koje smo uveli u poslednjoj godini. Na prvom mestu radi se o drugačijem odnosu prema javnosti i onome što ova znači, posebno za udruženje građana koje djeluje u polju onoga što samo shvata i određuje kao polje jedne drugačije politike – politike koju zovemo politikom na strani ljudi. Ljudi koji su zajedno sa nama stvarali ovo glasilo isto su ga tako, stvaranjem,  menjali i ta se pormena dešavala u hodu, iako ono najvidljivije deluje kao svojevrstan rez u odnosu na dosadašnju praksu njegovog izdavanja. Taj rez najvidljiviji je u prmeni formata i dinamike izlaženja.

Promena formata

Otvaranje prema novim temama, ali i novim načinima obrade starijih problema dovelo nas je i do toga da temeljno pre-mislimo koncept biltena kakvog smo znali do sada. Potreba za preobražajem nametnula se ne kao želja za pukom promenom, već kao neminovnost s obzirom na to da dinamika od jednog broja godišnje nije nudila ništa više od letimičnog i dosta specifikovano aktuelnog izbora tema kojima smo se bavili tokom cele godine, što nas je kao pisce priloga u dobroj meri frustriralo, a kao kao političke aktiviste i nagonilo da sebi stalno postavljamo isto pitanje: zbog čega je ovo o čemu pišem(o) bitno za nekoga ko se ne bavi ovim čime se mi bavimo? Pored opšteg stava da bi teme na kojima smo zajedno sa našim saradnicima a ponekada i komšijama radili u proteklih više od šest godina trebalo da se tiču i šireg kruga ljudi, stalno je bio prisutan utisak da je način na koji smo o njima pisali poprilično hermetičan i novinarski neaktuelan za one do kojih naš list može da dođe i do kojih dolazi. Ipak, bez namere da povlađujemo ukusima „širokih masa“ među kojima je zaista vrlo malo onih koji žele da pročitaju nešto što već ne znaju ili im već sa nekog od „važnih“ mesta nije servirano kao njihovo sopstveno mišljenje, a i bez namere da ikoga štedimo složenosti koja je neminovna za određene teme – posebno one koje same po sebi to i jesu, dakle složene – korak dalje smo zamislili kao osvajanje onih formata i načina obrada tema koje smo do sada koristili u manjoj meri ili ih nismo koristili uopšte.

Promena dinamike

Promene formata ne bi bilo bez promene dinamike koja uz to ide u nekoj vrsti „konceptualne binarke“: da bismo o nečemu pisali, a da to neko poželi pročitati, nužno je da se odgovori i na zahtev za aktuelnošću teme. Zbog toga se mora pisati češće i brže nego što je to do sada bio slučaj, a to dalje znači samo jedno: umesto jednog broja godišnje za ovaj prvi ciklus krećemo sa objavama koje će biti „podebljane“ na po bar jedan broj u tri meseca, a u dogledno vreme nadamo se i mesečniku. Promena dinamike, dakle, suštinsko je a ne tehničko pitanje, jer promena u načinu obrade neke teme diktira i vreme njenog objavljivanja.

Novine aktivista kao aktivne novine

Izmene u formatu i dinamici, opet, ne znače da ćemo se truditi da napravimo novine na kakve se misli kada se gledaju dnevne novine. Nije nam namera da nudimo „šarene strane“, servisne informacije sa brojevima telefona dežurnih službi ili nešto tome slično. Bilten Stanar i dalje će biti glasilo onih kojima je primat aktivnost kojom se bave, a sadržaji koji će se u njima naći, kao i njihova obrada, računaće na aktivnog čitaoca koji i sam uočava stvarnost oko sebe i misli politički, kao zrelo i na odluku spremno biće. Na čoveka kao biće politike, a ne samo političku životinju.

Zbog toga ovaj pokušaj promene biltena želimo da mislimo kao napor da ga dodatno otvorimo i da njime isprovociramo aktivan odnos naših čitalaca sa kojima želimo dvosmeran odnos. Kao što je to i do sada bio slučaj, voleli bismo kada bi čitalac dok čita ono što u Stanaru piše poželeo da je to i sam napisao. A onda da tako nešto i uradi.

Uredništvo biltena Stanar