Izbori za Savete Mesnih zajednica u Novom Sadu najvažniji su događaj posle niza godina kad je lokalna samouprava bila uglavnom koncept o kojem se mislilo i razgovaralo, ideja koja je nadahnjivala otpor građanskog aktivizma samovolji vlasti. Izbori koji su realizovani neće ostati zapamćeni po neostvarenim revolucionarnim promenama početka osvajanja vlasti na najnižem nivou Mesne zajednice, nego po svim kotroverzama koje su te izbore pratili. Bila je to prava pokazna vežba, očigledna praksa, kako dobre zamisli i dobre namere u suočenju sa stvarnošću mogu da budu dovedene u pitanje.
Ono što je jedna od osnovnih karakteristika vladajućeg političkog sistema u Srbiji je anomija– nepostojanje zakona koji regulišu posebne oblasti života i nepoštovanje i onih zakona koji, kakvi- takvi, postoje. Moćnici koji se zahvaljujući partijskoj vernosti domognu vlasti na svim nivoima postaju Zakon i imaju odrešene ruke da sprovode razne oblike nasilja – a pre svega, da izbegnu sprovođenje zakona koji su iznad njih. Politika postaje sredstvo za sprovođenje vlasti partijskih grupa i pojedinaca, a ne veština ostvarenja zajedničkih interesa i potreba stanovnika.
Manipulacija građanskim inicijativama i njihovo usmeravanje na vodenicu vlasti zasniva se često na krađi, falsifikatu, lažnom pred- stavljanju i instalaciji samoproklamovanih „boraca za bolji grad“ čija je uloga da postanu deo transmisije sistema kojim gospodari „mudro“, lukavo rukovodstvo grada ili Republike. Na kraju, cela demokratska borba za Savete mesnih zajednica građana nezavisnih od politike bude u toku jedne noći prefarbana bojama nacionalne zastave. Nacionalna demagogija je na našim prostorima već decenijama čarobni napitak i pogonsko gorivo za sve vlasti. I sve nove generacije koje stasavaju svoj mladalački bunt utapaju u ovom pijanstvu.
Zahvaljujući svojevrsnoj hronici svih ovih dešavanja koja je vođena u listu Stanar protekla 2021. godina će ipak ostati zapamćena kao svedočanstvo mišljenja u samom toku događanja i kao takvo neop- hodno štivo za razumevanje ovog iskustva. Iz pera dugogodišnjih aktivista i boraca GKP bez kompromisa je ukazivano na mnoge zablude i prevare, i to u realnom vremenu, pre, i za vreme procesa kampanje za Izbore. Dakle, nije to bila „naknadna pamet“, nego otvoreno, bez kalkulacija, razotkrivanje nepromišljenog ili pak smišljenog izneveravanja ciljeva.
Glavna dilema kretala se oko odnosa građana prema politici i političkim partijama. S jedne strane sve političke partije i ona na vlasti, i njeni sateliti, i opozicione partije (koje su bile na vlasti) zaslužili su iskren zazor jer su kompromitovale i sam pojam politike. S druge strane, bez političkih ciljeva nezadovoljni građani lako postaju idealan partner vlastima jer ne ugrožavaju njihove temelje, a uz malo čarobnog napitka postaju i lojalni.
Dakle, Novosadsko iskustvo 2021. ukazuje na potrebu pronalaženja i definisanja nove politike koja će se bitno razlikovati od postojeće, višedecenijske prakse višepartijskog parlamentarizma, koja će ima- ti jasan otklon od postojećih politika vlasti i opozicije i jasne i konkretne političke i akcione programe na svim nivoima – od Mesne zajednice do opština, gradova i Republike. Predstoji nova etapa diskusije i formulisanja tih programa i strategija. U svim oblastima života. Ne samo komunalnog reda, urbanizma i ekolo- gije, nego i kulture, socijalne zaštite, obrazovanja, zaštite prava i zakonitosti, borbe protiv korupcije, nego i celog spektra ljudskih prava, pre svega prava na rad i stanovanje. Bez obzira na uzurpi- rane i dezorijentisane Savete mesnih zajednica, građani imaju pravo da samoorganizuju svoje Zborove, javne rasprave, da pokre- ću inicijative i stavljaju na dnevni red sva pitanja. Nemaju samo izabrani odbornici ekskluzivno pravo da razmatraju i usvajaju budžete lokalnih zajednica.
Važno iskustvo je i postojeća zakonska regulativa lokalne samouprave, za koju se ispostavilo da ne pruža dovoljno garancije za održivost, samostalnost i nezavisnost Mesnih zajednica. Tome doprinose i uopštene formulacije u samom Ustavu koje se odnose na lokalnu samoupravu. Ustav nije pravni akt koji se menja kako koja vlast naiđe, za njene potrebe. Postojeći Ustav zahteva mnogo širu rekonstrukciju, a pre svega u oblasti decentralizacije državne uprave i jačanja samostalnosti lokalne samouprave. To je i gorući problem državnog ustrojstva koji tinja u nezadovoljstvu građana Vojvodine, Sandžaka, Preševske doline ali i svih ostalih regiona u Srbiji.
Da ove ideje imaju dublje korene i opravdanost potvrđuje čínjenica da su u protekle tri decenije. paralelno sa parlamentarnom borbom političkih partija za vlast, nastajali mnogi ad hoc pokreti građanskog otpora vlastima. I to ne samo u mnogim gradskim sredinama u Srbiji nego i u celom regionu nekadašnje Jugoslavije. Zbog toga, poseban značaj ima prezentiranje u ovom Izveštaju iskustava o pokretu „Zagreb je naš”.
Zbog svega toga dragocena su iskustva Izveštaja GKP za 2021. go- dinu koji ne samo što daje na uvid građu o onom što se desilo, nego usmerava i podstiče na aktivnosti koje društvo u Srbiji mora da preduzima ukoliko želi da se oslobodi politike koja je okupirala državu, sprovodi samovolju i nasilje, unosi konfuziju i razdor među građane.
