Okačio sam poziv na izbore za mesne zajednice na stranicama nekih mesnih zajednica (Podbara, Jugovićevo, Liman), ali su ga administratori stranica uklonili čim su došli na posao i uključili svoje kompjutere. Ali ko su administratori? Da li su to članovi saveta koji volonterski obavljaju ovu funkciju, ili su to bili referenti koji rade u mesnim zajednicama i koje plaćamo na ime njihovog zaposlenja u gradskoj upravi?

Za one koji ne znaju, članovi saveta mesne zajednice su ljudi koji ne dobijaju nadoknadu za svoje učešće u radu saveta: mi smo ih doveli na to mesto čak i ako nismo izašli na izbore za mesne zajednice, a oni su najčešće zaposleni u nekom javnom ili državnom preduzeću zahvaljujući milosti onog ko ih je na to mesto poslao po partijskoj dužnosti i obećao napredovanje ako se pokažu, a ne samo pretio otkazom ukoliko odbiju da se kandiduju. Da, oni su se kandidovali, ali je čitavu organizaciju njihove kandidature za izbore za mesne zajednice osmislio i izveo onaj koji upravlja njihovim životom, a to je partija. Srpska napredna stranka danas, a do juče je to bila Socijalistička partija Srbije. Dve najveće stranke u istoriji srpskog parlamentarizma i obe svesne značaja mesnih zajednica, što ih je, uz svo nasilje i monopol koji nad njim imaju, i učinilo moćnim organizacijama u kojima su i obični i pošteni građani uvučeni u veoma problematične i sumnjive relacije.

Sumnjam da su oni administratori stranica mesnih zajednica kojima upravljaju, jer je izglednije da i to za njih rade spomenuti referenti. To su pak ljudi koji rade u upravi i primaju platu za to što svakodnevno dežuraju u mesnim zajednicama. Dežurstva su prilično dinamična i teško da se u mesnim zajednicama može dremati kao na kontrolno-propusnim stanicama u kasarnama za vreme vikenda. U mesne zajednice svraćaju ljudi koje poznajete, ali najverovatnije sa njima o tome niste nikada razgovarali. Obično muka vodi ljude u mesne zajednice, a i vi i oni na pitanje „Kako si?“ odgovarate „Dobro.“ da ne biste morali da ispovedate svoje muke nekome koga to zapravo i ne interesuje, a onda ni da slušate ono što vas se ne tiče. Međutim kada se suočite sa problemima u svom stambenom okruženju – od stambene zajednice do kvarta u kome živite – obraćate se ili javnim službama ili odete do mesne zajednice na koju su vas iste te javne službe u najvećem broju slučaja i uputile. To je trenutak kada se suočavate sa svojim mišljenjem o mesnim zajednicama i tada ste u prilici da preispitate vaše duboko uverenje da one ničemu ne služe i da je to što ste na njih upućeni od strane službe koja je odbila da momentalno preduzme ono što ste od nje tražili samo izgovor i prebacivanje odgovornosti na koje ste kao iskusan građanin ove zemlje već navikli.

Međutim, vi ipak odlazite do njih. Kada je čoveku nešto potrebno, on počinje i da se nada. Tako se vraća vaša vera u moć mesnih zajednica i vi, uz zahtev koji nosite pred nju, pakujete i poverenje koje ste spremni da joj pružite. I to je u redu. Dočekuju vas tamo referenti, ljudi koji u njima rade, slušaju vas i daju vam određene instrukcije. Čak sve informacije koje su vam potrebne, uključujući i beznađe po pitanju vašeg problema jer su to takođe ljudi sa velikim građanskim iskustvom života i aktivnog učešća u društvu u kome živite. Ali ukoliko probate da svojim učešćem u njenom radu, u radu mesne zajednice, doprinesete i zatražite poštovanje prava koje vam je i njenim statutom zagarantovano, referent će se pretvoriti u člana saveta mesne zajednice i na svaki način pokušati da vas od toga odvrati jer je tada isključivo podanik vlasti koja se nad njim sprovodi i kojoj je izložen možda i više od vas. To je čovek, a čovek je takođe i žena kojoj je posao uništen vlašću i ona je, kao i njeni formalno i službeno prepostavljeni, u strahu od vlasti da se sada plaši i običnih članova saveta kojima svakodnevno pomažu i čiji posao uglavnom rade, jer su ovi najveći deo svog slobodnog vremena na drugim partijskim zadacima na koje ih šalje sistem koji je sve samo ne legitiman i transparentan. Strah od partije i njene moći spušta se iz uprave kojom ona dominira preko gradskog veća, skupštine i gradonačelnika, do ovih volontera i partijskih guštera, čija organizacijska karijera još nije ni počela, čim su tu gde jesu, a to je mesna zajednica o kojoj upravo oni imaju najgore mišljenje.

Referenti se dakle povlače i odbijaju da rade svoj posao, znajući da će i u tome imati podršku svojih pretpostavljenih, a to su načelnici i zamenici načelnika uprava čiji je posao, pa samim tim i egzistencija, u rukama daleko opasnijih ljudi u partiji jer su ipak na odgovornim funkcijama i mestima sa kojih bi se svaka vlast mogla dovesti ako ne u red, a onda bar u granice zakona i ovlaštenja. Ucenjeni referent iznad sebe ima ucenjenog načelnika i mi se u mesnoj zajednici možemo sresti sa suštinom sistema koji i dalje govori o otvorenoj upravi i prodaje maglu i domaćoj i međunarodnoj javnosti.

Sve vam ovo pišem jer sam se u to lično uverio, i to tako što sam sa svojim prijateljima i saradnicima, organizovano i udruženo, radio na ovom problemu i pokušavao da izguram neke stvari kroz sistem i u tome nisam uspeo. Ni ja ni ljudi sa kojima sam to radio, a imamo organizaciju civilnog društva i resurse da u tome budemo uporniji od građana koji nemaju nikakvu i ničiju podršku. O tome smo pisali i o tome ćemo nastaviti da pišemo. Nastavićemo i da radimo. Međutim, sada je potrebno da nam se pridružite i vi koji nemate nikakvu organizaciju, kao i oni koji je imaju, ali misle da je i mesna samouprava prostor za njihovo delovanje i aktivno učešće u sopstvenom životu. Nećemo više govoriti da je to naš politički i socijalni život, da je to naša građanska dužnost i angažman. U Srbiji je to sam život. Ljudi su egzistencijalno ugroženi i zavisni od vlasti i politike koja se nad njima sprovodi, tako da je sam život na stolu i o njemu govorimo nimalo patetično, odnosno uzvišeno. U problemu smo: nas više niko ne štiti. Policija je u službi vlasti i partije, sudovi su u njenoj službi, zdravlje je u njenim rukama, a posao od kog bi mogli živeti zavisi isključivo od njene milosti i volje. To se da promeniti, ali je za to potrebno da se udružimo i organizujemo.

Zakonom i ustavom su propisani svi oblici i načini našeg neposrednog učešća u radu uprave, a uprava je ono što bi trebalo da nas zanima više od zakonodavne vlasti, na koju ne utičemo čim se završe izbori i skupština počne da donosi zakone koji će se nad nama sprovoditi. Međutim mi se nalazimo u sistemu u kojem se još uvek zakon sprovodi kroz upravu i mi možemo u njoj aktivno učestvovati i delovati. Mesne zajednice su naš ulaz u sistem. Nas kao stanovnika i građana, a ne kao partijskih i kriminalno organizvanih ljudi koji ulaze i izlaze iz sistema kako im se hoće i na mestima koja im se čine najpogodnijim. No potrebno je da se na to odvažimo i da to pravo organizovano i udruženo ostvarimo. Jedan po jedan naići ćemo na opisanu situaciju i na isto tako nemoćne pojedince čije su egzistencije razlog da nam se suprotstave i da onda i sami pristanu na posao o kome svi pričaju kao o najvećem poduhvatu ove vlasti, a to je urušavanje institucija. Zato je potrebno da počnemo od izbora za mesne zajednice koji se za većinu mesnih zajednica u Novom Sadu održavaju iduće godine. Ovih dana se oni održavaju u četiri mesne zajednice i mi vidimo da ljudi o tome ne znaju ništa. Obaveštavanje javnosti nije u interesu ovakve vlasti i u tome učestvuju i mesne zajednice. Što je najgore, u ovoj zaveri ne učestvuju samo partijski saveti – ljudi koje je partija postavila na to mesto mobilizacijom svog članstva da oni budu delegirani i izabrani – već i uprava koja je zadužena za rad mesnih zajednica. Prećutnim pristankom na ucene kojima su izloženi zaposleni u njoj čitavo društvo je ugroženo i izloženo nasilju vlasti koja je zbog toga nelegitimna. Dakle nisu samo izbori izvor legitimnosti, već i način na koji se jedna uprava i vlast sprovodi.

Prema tome, poštovane komšije i građani, udružite se i organizujte. Sami nećete ništa uraditi niti je moguće sam izaći na kraj sa silama koje nas određuju i drže u pokornosti. Oni znaju šta je organizacija, kao što znaju i šta su mesne zajednice. Zašto bismo mi ostali neobavešteni?

p { margin-bottom: 0.1in; line-height: 115% }
a:link { so-language: zxx }