Učešće u politici nužan korak ka promenama - Inicijativa za lokalnu samoupravu


Učešće u politici nužan korak ka promenama

Prvi i najvažniji korak koji treba da preduzmu građanske inicijative i organizacije, bez obzira da li se bave ekološkim ili drugim pitanjima, jeste da se osveste u pogledu toga da je u redu baviti se politikom i da prelome da je učešće u institucijama neophodno kako bi se stvari zaista mogle menjati, ocenjuju sagovornice Stanara, aktivistkinje sa dugogodišnjim iskustvom. Komentarišući to što je partijska politika poslednjih godina toliko omražena, što oni koji i žele da se njome bave prave otklon od stranaka organizujući se u različite pokrete, koalicije, udruženja ili platforme, Iva Marković iz ekološke organizacije „Pravo na vodu“ ističe da je u redu da neko želi da se bavi izbornom politikom i da uđe u institucije, kao i da mu u tome treba dati podršku.

„Mi smo bez institucija i dalje slabi, to je i dalje samo jedna noga. Trebaju nam ljudi i u institucijama i podržite nekoga ko bi želeo da se kandiduje“, rekla nam je Marković. Ocenila je da u Novom Sadu postoji ogroman potencijal, da postoje fenomenalni aktivisti na mikronivou, mahom žene, što se odlično videlo na izborima za savete mesnih zajednica.

„Ima potencijala da se nešto uradi i mislim da je bitan taj korak i da on bude ohrabren od strane drugih. Dakle, kada vidite da neko koga znate iz ove aktivističke sfere hoće, ima potencijal i može da se kandiduje za nešto, da ga podržimo apsolutno. Jer, kamo sreće da imamo više ljudi koji se bave životnom sredinom, urbanizmom, ljudskim pravima i ostalim, koji stvarno žele da neke svetonazore koji su ljudska dobrobit, jednakost i tako dalje unesu u institucije“, ističe Marković. Dodaje da ne treba brinuti o tome što se poslednjih godina organizatori i pre izricanja zahteva naglašavaju kako njihov skup nije politički, strahujući od toga da će podrška građana izostati ili biti manja.

„Mislim da je u redu da, kada kažete: ja sada idem i bavim se izborima i želim da se kandidujem, sledeći put možda i dođe manje ljudi. Poenta je da vi svojim autentičnim radom, svojim zahtevima, svojim idejama osvajate ljude i da oni nemaju problem i kada uđete u politiku. To je bitan deo i čini mi se da mi nekako to vidimo crno-belo“, napominje Marković uz opasku da je za kandidovanje na bilo koju funkciju potrebno poverenje ogromnog broja ljudi.

MORAMO kao dobar primer

Iva Čukić iz „Ministarstva prostora“ ukazuje da je uspehu platforme Moramo na beogradskim i parlamentarnim izborima prethodila jasna vizija koja je uključivala potrebu da se, od samih početaka, u tu priču uvuče što više ljudi i da im se svima da podjednak prostor za učešće. Za prethodni izborni ciklus, 2018. godine, Čukić kaže da je možda i bila opravdana sumnja da su u pitanju mladi koji nemaju iskustva, ali da su iz Ne davimo Beograd kasnije pokazali svoju snagu, u čemu je ključna taktika bila uvlačenje politike u svaki ćošak bilo kog komšiluka u Beogradu.

„Koalicija Moramo nema resurse, ni kao druge opozicione partije ni kao vladajuće partije, u smislu finansijskih, medijskih pogotovo i tako dalje. Užasno puno ljudskih resursa je potrošeno na štandovima, razgovorima sa ljudima, ubeđivanjem ljudi, predstavljanjem novih politika, ali ne manipulativno nego stvarno, kroz izgradnju poverenja, i meni se čini da je to u stvari bio recept i da su to građani prepoznali“, navela je Čukić.

Sujete i druga trvenja, koja su najčešći razlozi za nemogućnost kompleksnije saradnje između različitih inicijativa, Čukić vidi kao izazove koje je neophodno prevladati. Razgovor, poverenje i vrlo jasna struktura u kojoj se zna šta ko radi i koju ulogu ima su najvažniji, nastavlja ona, dok je prenošenje ličnih sukoba na odnose inicijativa i organizacija recept za propast.

Meta lokalni izbori?

Redovni lokalni izbori u Republici Srbiji slede već 2024. godine, a naše sagovornice smatraju da je to sasvim dovoljno vremena da se u još nekoliko gradova okupe lokalne inicijative po ugledu na Beograd i zajedničkim nastupom uđu u institucije, kako bi onda odande bile u poziciji da pokrenu stvarne promene. Podsetimo, na parlamentarnim izborima održanim 3. aprila ove godine, oko sedam odsto Novosađana je dalo svoju podršku koaliciji Moramo, iako nijedna od članica koalicije nema direktne veze sa Novim Sadom. Ali je primetno da je najjača podrška bila na mestima gde je na prošlogodišnjim izborima za savete mesnih zajednica pužen najžešći otpor naprednjacima.

Čukić podseća da model koji su primenili Ne davimo Beograd i koalicija Moramo postoji odavno i da je uspešno primenjen u Zagrebu, Barseloni i drugim gradovima u kojima su se lokalne grupe aktivirale da uđu u institucije i preuzmu politiku. Zato je, kaže, najvažniji korak adaptiranje tog modela na lokalni kontekst i lokalne ljude.

„Zašto su važne lokalne političke platforme? Zato što one poseduju taj socijalni kapital, zato što im ljudi veruju, što se baziraju na nekom odnosu koji dugo traje i zato što stvarno znaju šta bi bilo dobro tim gradovima. Ne bi bilo dobro da neko iz Beograda dođe i kaže – ovo ovako treba, nego da to odozdo dođe“, precizira Čukić uz opasku da bi koalicija Moramo tu eventualno mogla da pomogne u navigaciji.

Iva Marković očekuje da se izborni uspeh koalicije Moramo odrazi na lokalne izbore, ali da će najviše zavisiti od toga kako će se ponašati oni koji su sada ušli u institucije. Najvažnije je, dodaje, da se ljudi ne osete prevarenim zato što oni kojima su ukazali poverenje ne rade ono za šta su ih tamo poslali.

„Mislim da Beograd ima toliku gomilu lokalnih problema i inicijativa da može da postoji ne samo ta samo jedna koalicija. Ako postoji problem na Mirijevu, da opština Zvezdara dobije ljude koji su se borili za zelene površine na Mirijevu. Dakle, da postoji mogućnost da i takve male inicijative uđu u trku i dobiju zaslužena mesta“, rekla je Marković.

Učenje i dijalog aktivista

Čukić i Marković su, uz Draganu Arsić iz pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”, pre nekoliko dana u Novom Sadu govorile na tribini „Ekološki pokreti i društvena kritika“, upoznavši prisutne sa genezom nastanka tih organizacija, njihovim aktivnostima i planovima za budućnost.

„Borba je neprestana, pogotovo u malim mestima koja su užasno zastrašena. Užasan je pritisak, sve stvari se znaju i ljudi moraju da imaju dodatnu hrabrost da bi učestvovali u akcijama. Ali oni se sada oslobađaju, vide da nisu sami“, istakla je između ostalog Iva Marković. Učesnice tribine govorile su i o svim teškoćama koje svakodnevno moraju da prevaziđu u svom radu, kao i izazovima koji se nameću u saradnji sa aktivistima drugih inicijativa i organizacija. Između ostalog, ukazano je na to da su borbe aktivista prvenstveno borbe za okupljanje ljudi, da je potreba za tim velika jer su javne institucije praktično postale servis investitora i ljudi bliskih vlastima. Dragana Arsić je podsetila da ekološki pokreti još nisu dobili na masovnosti, zbog čega se svaka organizacija praktično oslanja na kritičnu manjinu od pet ili deset ljudi.

„Postoje u institucijama ljudi koji su radi da pomognu, ali ne žele da se eksponiraju. Treba to poštovati, ne treba takve ljude osuđivati nego treba uzeti ono što možete od njih, neki savet ili znanje“, kazala je Dragana Arsić navodeći primer upravne inspekcije sa kojom je ostvaren dobar kontakt, te da u takvim slučajevima treba držati „na pola otvorena vrata“.

Aleksandar Matković iz „Društvene akcije“, koja je i organizovala pomenutu tribinu, ocenio je tom prilikom da je cilj da se razmotri problematika ekoloških pokreta i dubokih društvenih promena u Srbiji koje su kao posledicu imale nastanak tih pokreta. Kako je najavio, reč je o jednoj u nizu tribina koje bi kao zajednički imenilac trebalo da imaju saradnju aktivista.

„Hteli smo da napravimo prostor za učenje, da jednostavno dođe do razmene znanja, da se aktivisti povežu međusobno, da Novi Sad dobije taj dijalog“, istakao je Matković. On je istakao i da pokreti nisu gotova celina, da ih je teško napraviti, da to zahteva veliku cenu i ne garantuje uspeh, zbog čega neki ipak nisu uspeli da zažive.

Matković je za početak jula najavio tribinu na kojoj će gostovati Vedran Horvat sa zagrebačkog Instituta za političku ekologiju, koji će govoriti o iskustvima ekoloških pokreta na periferiji Evrope u poslednjih 20 godina. Takođe, u julu sledi i međunarodni skup antilitijumskih aktivista, uključujući i one iz Nemačke i Čilea, na kojem bi trebalo da dođe do razmene znanja i iskustava u pomenutoj borbi.

Foto: Dalibor Stupar

Podeli:





GKP

Bilten STANAR #15 u vikend izdanju DANAS-a subota/nedelja, 9/10. jul 2022. godine Tema broja: RAT I IZBORI. A LJUDI? „Čovek glasa usred rata“ je moto novog, […]


GKP

USLOVI DEMOKRATIJE #20 Izbori za savet mesne zajednice „Stjepan Filipović“ U Beogradu, 7. maja 2022. Izbori za savet mesne zajednice „Stjepan Filipović“ predstavljaju samoorganizovanu inicijativu građana […]



Jedan od društveno-ekonomskih fenomena koji od nekog vremena značajno utiče na naše živote (pretežno u negativnom smislu) jesu direktne strane investicije. O njima počinje sve više […]


GKP

BEZUSLOVNOST MIRA: Video dokument Sećanje na antiratni otpor – 30 godina „Duhovne Republike ZICER“ Trešnjevac, maj 1992. – maj 2022. (događaj u organizaciji Žena u crnom, […]