Međunarodnom mrežom aktivista sprečiti eko-kolonijalizam - Inicijativa za lokalnu samoupravu


Međunarodnom mrežom aktivista sprečiti eko-kolonijalizam

Na svim kontinentima na Zemlji iskopavaju se minerali, nije samo problem litijum u Čileu ili Srbiji, zbog toga moramo povezati aktere svih tih borbi i pokazati solidarnost. Način na koji se to sada radi u zemljama Južne Amerike jeste posledica 500 godina kolonijalizma, istakli su u Novom Sadu aktivisti i producenti iz Meksika i Čilea, Alina Huarez i Huan Donoso. Dodali su da je neophodno upravo suprotno – fokus staviti na domorodačke, starosedelačke zajednice, jer 80 posto planetarnog biodiverziteta štiti svega pet procenata ljudi i to upravo pripadnici te populacije.

Donoso i Huarez su deo grupe aktivista koji poslednjih nedelja borave u Srbiji zahvaljujući saradnji sa Eko Društvenom akcijom i u narednih dve nedelje će, između ostalog, snimati aktiviste u dolini Jadra koji se protive iskopavanju litijuma za potrebe novog dokumentarnog filma koji će obuhvatiti paralelne priče iz Čilea i Srbije. Takođe, učestvovaće i na više tribina i radionica na kojima će govoriti o iskustvu iz Čilea i uopšte Južne Amerike.

DIZANJE SVESTI

Aleksandar Matković iz Eko Društvene akcije, na tribini organizovanoj u Novom Sadu, istakao je da je cilj da se napravi mreža međunarodnih aktivista za borbu protiv eksploatacje litijuma, a jedan od koraka u tom pravcu jeste i potpisivanje Jadarske deklaracije o međunarodnoj solidarnosti protiv iskopavanja litijuma, 9. jula u Gornjim Nedeljicama.

Svesni da se iskopavanje litijuma, kao ni drugih minerala, ne može u potpunosti zaustaviti, aktivisti se zalažu za ograničavanje rada, odnosno veću kontrolu kompanija koje se bave njegovom eksploatacijom, s ciljem da se očuva životna sredina i dugoročno pronađu alternative za održivu tranziciju sa fosilnih goriva.

„Moj cilj je da podignemo svest o tome ša se dešava po ovom pitanju, da animiramo ljude da budu aktivni, da ih inspirišemo. I ja sam postala aktivistkinja zahvaljujući dokumentarnim filmovima koje sam gledala. Mi snimamo flmove i želimo da izazovemo diskusiju o tome šta i kako da promenimo i da li je takva promena moguća“, rekla je Huarez. Za Donosa je najvažnije pitanje ko će voditi proces razvoja i ko će se i na koji način obogatiti u toj zelenoj tranziciji.

PINOČE I LITIJUM

Čile ima višedecenijsku tradiciju rudarenja minerala i ruda poput bakra, zbog čega je veliki deo stanovništva direktno povezan s rudarstvom, a to opet otežava suprotstavljanje kompanijama zbog činjenice da, uprkos svim posledicama, donose radna mesta. Huan Donoso se detaljno osvrnuo na istorijat eksploatacije litijuma u Čileu, uz podsećanja na politička dešavanja koja su međusobno isprepletana.

Precizirajući da najveće rezerve litijuma imaju Bolivija i Argentina, pa tek onda Čile koji, sa druge strane, proizvodi najviše litijuma na svetu, Donoso je istakao da najveći rudnik u toj zemlji drži zet nekadašnjeg diktatora Augusta Pinočea. Eksploatacija litijuma počela je još za vreme njegove vlasti, a ekološka kriza je, dodao je Donoso, povezana sa Pinočeovom diktaturom koja je imala podršku SAD, što najbolje ilustruje tu kolonijalnu vezu između eksploatacija litijuma i kompanija koje se time bave.

– Proizvodnja litijuma u Čileu je počela još devedesetih godina, i u to vreme Augusto Pinoče je bio na vlasti. Osoba koja je danas vlasnik najveće rudarske kompanije u Čileu SQM, Hulio Ponse Lero, Pinočeov je zet. To je čovek koji danas kontroliše eksploataciju litijuma, ali je takođe i čovek koji novcem od litijuma finansira političke kampanje velikog broja partija. Tu nisu samo desničarske, nego i socijalističke, demohrišćanske, partije centra, ali i levica. On je najjači protivnik kojeg možete imati u Čileu, a veze između partija i kompanija otežavaju promenu zakna i uvođenje strožije kontrole – objašnjava Donoso za Stanar. Taj podatak nije bio poznat javnosti sve do pre neku godinu, kada su ga otkrili novinari.

Interesantno je, nastavlja Donoso, što je Pinočeov ustav bio na snazi do 2019. godine kada je došlo do vrlo nasilnih i masovnih protesta tokom kojih je, između ostalog, zapaljena i 21 metro stanica. Nakon toga je započet rad na novom Ustavu, u okviru nove leve vlade koji bi trebalo da da veća prava starosedelačkoj zajednici koja je najviše ugrožena eksploatacijom litijuma.

RANJENA ATAKAMA

Donoso i Huarez govorili su o dugogodišnjim problemima s kojima se susreće domorodačko stanovništvo u pustinji Atakama. Tokom eksploatacije litijuma, u tamošnjim slanim ravnicama se koriste izvori podzemnih voda, koja se onda, zajedno s litijumom, pod velikim pritiskom izbacuju na površinu, gde se sakupljaju u ogromne basene, gde nakon isparavanja vode ostaje litijum koji se onda „rudari“.

– Zašto su važne slane ravnice? Važne su za nomadsku poljoprivrednu ekonomiju, jer u njima žive nomadi koji se sele s mesta na mesto, odgajaju stoku i povrće i voda je veoma važna kako za piće, tako i za navodnjavanje. A sada imamo nestašicu vode, ona je zagađena i ne može da se koristi u poljoprivredi. Sve to prati i porast broja plućnih oboljenja – naveo je Donoso.

U filmu “Salar sagrado“, koji je jedan od deset kratkih edukativnih dokumentarnih filmova koji su snimljeni u okviru projekta Formando Rutas, aktivisti iz domorodačke zajednice upozoravaju na posledice koje vađenje litijuma ostavlja na njihovo stanište. Ističu kako Atakama nije gola pustinja poput Marsa u koju samo dođeš i vadiš minerale. Tu ima ljudi, životinja, ima prirode, a rudarske kompanije govore da ne utiču na nju iako je istina drugačija. Sada su ti izvori presušili, životinje, magarci i lame koje starosedeoci uzgajaju, nemaju vode za piće dok svega nekoliko kilometara dalje rudarska kompanija izvlači 1400 litara vode u sekundi! Zato aktivisti upozoravaju da su slane ravnice Atakame smrtno ranjene, bez šanse za oporavak, pa žele da se angažuju u drugim delovima sveta i spasu druge oblasti iste sudbine.

– Uticaj na pustinju je drastičan i podržan je od strane države, lokalnih samouprava, a prema lokalnom stanovništvu kompanije se ophode od slučaja do slučaja, pa je često u sve umešana i korupcija koja olakšava dobijanje ugovora. Sa druge strane, uticaj aktivista se minimizuje – rekao je Donoso.

Baseni sa vodom iz kojih se nakon isparavanja eksploatiše litijum, kadar iz filma „Salar sagrado“

KO VODI TRANZICIJU

Donoso i Huarez kažu i da se novim filmom koji se delom snima u Srbiji neće samo fokusirati na to šta Rio Tinto radi ili koje su posledice njegovog delovanja, već je ideja da se pokaže ceo mehanizam tog „zelenog ekstraktivizma“ – kako radi cela mašinerija, kako razmišljaju oni koji vode te kompanije, kako se one ponašaju na sudovima…

„Možemo da imamo rudarstvo, ali manjeg obima, da ne zavisimo od korporativne moći. Međutim, teško je time upravljati jer je u vestima uvek prisutna ta desničarska propaganda o tome kako je rudarstvo super važno, to zatim podupiru i MMF i mnoge druge organizacije“, rekao je Donoso, uz opasku da je najvažnije pokazati održivu alternativu.

„Uvek prikzujemo ljude kao žrtve rudarskih kompanija, ali nikada moć koju imaju. Zato smo rešili da prestanemo da prikazujemo ljudima da te kompanije zagađuju. Pa naravno da zagađuju, ali hajde da pokažemo šta ljudi rade. U Srbiji smo intervjuisali pčelara Vladana, mislimo da je on veoma dobar lik koji pokazuje važnost pčela i kako one rade kao zajednica“, istakao je Donoso.

Aktivisti su upozorili da su glavna pitanja danas ko vodi tu zelenu tranziciju sa foslinih goriva i koliko će obični građani imati koristi od nje. Hoće li tu tranziciju voditi korporacije ili ljudi koji žive na pomenutim teritorijama? Ko će imati pristupa elektromobilima – ljudi iz Londona, Luksemburga ili Berlina koji imaju novca i mogu da si priušte takav automobil?

– Kakvim elekromobilima će ljudi imati pristup? Treba li uopšte ulagati u automobile ili u vozove i javni prevoz, u drugačiji urbani razvoj? Hoće li međunarodne kompanije promovisati taj drugi način života – zapitao se Donoso uz ocenu da je neprekidni ekonomski rast nemoguć, kao i da smo već dosegli limite planete.

I NEMCI PROTIV

Jedan od filmova iz projekta Formando Rutas bavi se problemima koje izaziva izgradnja Tesline gigafabrike u Brandenburgu, na šta ukazuju lokalni aktivisti. Tako možemo čuti ocene o tome da današnja industrija automobila nema budućnost, da te nemačke kompanije ne ispunjavaju sve svoje obaveze što onda za posledicu ima dečji rad, nestašicu vode i uništavanje prašuma. Zato traže da se sve mnogo bolje reguliše.

„Jedan od najvećih problema jeste upotreba vode u fabrici Tesla. Ogromna količina vode se povlači tokom procesa proizvodnje i očekuje se da to ima posledice na prirodne rezeve okolnih reka i jezera. Stvaranje novih poslova nije razlog da se gradi nova Tesla gigafabrika u Brandenburgu. Stvaranje poslova uvek mora biti povezano sa eko-socijalnim uslovima u regionu, fokusirajući se na održive perspektive za budućnost. A proizvodnja električnih SUV-a to nije“, navode između ostalog aktivisti sagovornici u tom filmu. Dodaju i da žele da građani više budu uključeni u to pitanje, a ne da se veruje marketingu proizvođača ili rečima političara, bez da se gleda unapred i pitaju šta će se dogoditi kad priroda postane industrijska zona.

Gradilište Tesline gigafabrike Brandenburg, kadar iz filma “Tesla y cia., una industria sin futuro”

Podeli:





GKP

Bilten STANAR #15 u vikend izdanju DANAS-a subota/nedelja, 9/10. jul 2022. godine Tema broja: RAT I IZBORI. A LJUDI? „Čovek glasa usred rata“ je moto novog, […]


GKP

USLOVI DEMOKRATIJE #20 Izbori za savet mesne zajednice „Stjepan Filipović“ U Beogradu, 7. maja 2022. Izbori za savet mesne zajednice „Stjepan Filipović“ predstavljaju samoorganizovanu inicijativu građana […]



Jedan od društveno-ekonomskih fenomena koji od nekog vremena značajno utiče na naše živote (pretežno u negativnom smislu) jesu direktne strane investicije. O njima počinje sve više […]


GKP

BEZUSLOVNOST MIRA: Video dokument Sećanje na antiratni otpor – 30 godina „Duhovne Republike ZICER“ Trešnjevac, maj 1992. – maj 2022. (događaj u organizaciji Žena u crnom, […]