Kad interesi građana postanu smetnja - Inicijativa za lokalnu samoupravu


Kad interesi građana postanu smetnja

Ističe godina dana od kako je pokrenut izborni niz u kome su građani birali svoje predstavnike u savetima mesnih zajednica širom Vojvodine, a koji, za razliku od prethodnih, nije okončan rutinskim pobedama kandidata Srpske napredne stranke na apsolutno svakom izbornom mestu. Ono što je povremeno uveseljavalo opozicionu a nerviralo pozicionu javnost, bile su vesti o suprotstavljanju grupa građana i pojedinaca naprednjačkoj mašineriji i gorkim pilulama koje su isporučene SNS-u u nekoliko navrata. Ove priče i rezultati koji su tada malo pokrenuli građane i ohrabrili opoziciju, gotovo da su zaboravljene u jeku nove predizborne kampanje za vanredne parlamentarne, predsedničke i pojedine lokalne izbore, uključujući one u Beogradu.

Grupa za konceptualnu politiku pratila je tokom cele godine pomenute izbore, aktivno učestvujući u njima preko svoje fejsbuk grupe „Inicijativa za mesne zajednice“, koja i danas živi sopstvenim, nezavisnim životom, a preko koje su građani u tim danima dolazili do neophodnih informacija o izborima, načinima kandidovanja i slično. Kao zaključak tog procesa, GKP je napravila sažetak u vidu dokumentarnog filma „Nasilje nad samoupravom“ čija premijera je zakazana za nedelju 6. mart, sa početkom u 19 časova na njenom youtube kanalu.

Hronologija otimanja

Njime su apostrofirani najvažniji koraci koje je vlast preuzela ne bi li osigurala da niko neplaniran ne uđe u savete i ne naruši prethodno uspostavljenu harmoniju – vlast SNS od mesne zajednice do predsednika Republike. Ostalo je nejasno da li je SNS nešto predosećao ili je samo rutinski radio na cementiranju pozicija, ali priprema izbornih pravila i usklađivanje statuta lokalnih samouprava, a zatim i mesnih zajednica protekla je skrivena od građana iako oni, po zakonu, moraju biti upoznati sa izmenama tih dokumenata, a u slučaju mesnih zajednica te izmene i podržati na zborovima građana.

Naime, nakon što je 2018. godine promenjen Zakon o lokalnoj samoupravi, one su morale da sa njim usklade svoje statute, a zatim je taj posao čekao i mesne zajednice. Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) je u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu donela niz preporuka o tome kako ti dokumenti treba da izgledaju, šta da sadrže i na koji način bi mesne zajednice trebalo da regulišu ingerencije i sopstveno funkcionisanje. One su to odlagale do poslednjeg momenta, da bi neposredno pred izbore na brzinu promenile dokumente. Taj predizborni proces, koji se odvijao daleko od očiju građana, tekao je različito u gotovo svakoj mesnoj zajednici. Lokalne vlasti su, praktično, krojile odluke u skladu sa jačinom protivnika koji je bio zainteresovan da izađe na crtu naprednjacima.

Film nam ilustruje taj tok predizbornih radnji, koje su dovele do brojnih apsurda. Tako su, na primer, članovi pokreta „Izbor za našu opštinu“ u Novoj Pazovi bojkotovali izbore zbog brojnih nelogičnosti, a najapsurdnija je bila zabrana da koriste ime svoje liste na izborima. Svedočili su i o tome kako je sistem kandidovanja osmišljen tako da bude restriktivan za sve osim pulena vlasti, skraćen je rok za prikupljanje potpisa a povećan njihov broj sa 20 na 30, uz uvođenje obavezne overe istih. Zbog svega su rešili da presaviju tabak i tuže lokalnu samoupravu Upravnom i Ustavnom sudu Srbije.

„U toj žalbi i tužbi koje smo podneli Ustavnom i Upravnom sudu, akcenat je bačen na dve odluke: to što niko nema pravo na kontrolore, odnosno članove biračkih odbora, osim onih koje određuju same mesne zajednice, čime je prekršen Zakon o lokalnoj samoupravi koji garantuje proširene sastave biračkih odbora svakome ko preda najmanje dvotrećinsku listu za učešće na samim izborima. Što se tiče druge stvari, to je sam izborni proces, sistem, način na koji se glasa za određene kandidate, koji je nama bio prilično nejasan“, naveo je Branislav Uzelac iz te političke grupacije, precizirajući da uputstvo o sprovođenju izbora nije bilo jasno ni pravnicima koje su konsultovali. Presuda još uvek nema, a ukoliko sud bude na njihovoj strani, kaže Uzelac, tražiće poništavanje izbora, usvajanje nove odluke i uputstva, a na koncu i ponavljanje izbora.

Manipulacija novim i starim mehanizmima

Uvođenje lista na izborima za neke od mesnih zajednica, gde je pravilo da se ljudi pojedinačno kandiduju prikupljajući potpise među svojim komšijama, vlast je pokušala da i u mesnu samoupravu uvede proporcionalni izborni sistem. Uvođenje overe potpisa za kandidaturu, opet samo u pojedinim opštinama, pa odobravanje učešća čitavim listama jednim dokumentom, preko već pomenutog onemogućavanja da nezavisni kandidati imaju svoje posmatrače na izbornom mestu tokom glasanja i brojanja glasova, sve su to bili problemi koje je valjalo savladati ukoliko ste želeli da na izborima učestvujete kao nezavisni kandidat. A tu je i saplitanje u vidu kratkih rokova za prikupljanje kandidature, manjeg broja biračkih mesta kako bi se stvorile potencijalno lakša kontrola brojanja glasova, ali i stvorile nesnosne gužve tokom izbornog dana.

Želeli smo da vidimo kako je moguće da nekoliko preporuka dovede do toliko dijametralno suprotnih tumačenja, ali iz SKGO su se pravdali da je tu reč samo u preporukama, a da je lokalnim samoupravama ostavljeno na volju da izaberu model i primene ga u svom slučaju. Ipak, zvanično nisu želeli pred kamere, te nikada nismo saznali odgovore na brojna pitanja, između ostalog, treba li položaj mesnih zajednica jačati, dodatno slabiti ili, možda, mesnu samoupravu treba jednostavno ukinuti.

Neravnopravnoj izbornoj trci dodatno je doprinela i činjenica da su profesionalni lokalni mediji pogušeni, da se na tom nivou građani uglavnom informišu putem televizija i portala izdašno finansiranih iz budžeta lokalnih samouprava, zbog čega nisu hteli da građane „opterećuju“ predizbornim temama. To je za rezultat imalo ogromnu izlaznost samo stranačkih aktivista i simpatizera. Na sve ovo treba dodati standardni predizborni asortiman – ucene, pretnje, prinuda, kupovina glasova novcem, poklonima, te kontrola toka izbora neobeleženim džipovima i neprekidnim pozivima iz centrale.

I opet poraz

Uprkos tako postavljenoj pozornici, došlo je do iznenađenja. Tako su u opštini Sečanj izbori održani 9. maja, da bi nakon vesti da su nezavisni kandidati građana „obrisali pod“ sa naprednjacima u MZ Boka i MZ Sečanj, stiglo obećanje sa GO SNS da će se „pozabaviti rezultatima izbora“. Zatim je usledila tišina koja je potrajala sve do avgusta. A onda je potpredsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke, Damir Zobenica, slavodobitno obnarodovao kako su naprednjaci obezbedili većinu u savetima tih mesnih zajednica.

Junski poraz u Novom Sadu naprednjake je još više zaboleo, pa smo, nakon što je utvrđeno da su izgubili čak tri mesne zajednice na Limanu, od predsednika Srpske napredne stranke i cele Srbije Aleksandra Vučića čuli kako ga je gradonačelnik Miloš Vučević zvao i pitao da li da poništi izbore na tim mestima. Nisu se oni udubljivali preterano u to što ni gradonačelnik, a pogotovo predsednik Republike nemaju apsolutno nikakvih ingerencija po pitanju izbora u mesnim zajednicama, već se trudili da ne izgledaju iznervirano i maksimalno umanje neprijatne rezultate.

Da je naprednjacima važan sam čin osvajanja MZ, pobeda radi pobede, najbolje pokazuju detalji zabeleženi nakon izbora. U Bačkom Petrovcu, gde su izbori održani u avgustu, nije se mesecima znalo je li konstituisan savet ili nije. Novinarka lokalnog portala „Storyteller“ Vladimira Dorčova Valtnerova upoznala nas je sa svojom borbom da dođe do informacija o tom događaju, jer se nezvanično govorilo da je probijen zakonski rok od 30 dana za konstituisanje Saveta MZ.

„Pobedili su oni i tek posle 40 dana se konstituišu. Apsolutno nije jasno zašto se ovo desilo. Dugo nisam, kao novinarka, mogla da dođem do informacije, do dokaza, do činjenice da li je stvarno održana konstitutivna sednica. Tu informaciju, potvrdu, zapisnik sam dobila tek 26. novembra, eto koliko je to meseci od izbora“, pominje ona uz opasku da savet danas radi, ali se rezultatima ne diči javno.

„Mesne zajednice nemaju nikakve budžete, ne radi se tu o novcu, nego se tu radi o demonstraciji moći“, smatra ona. Nova potvrda ove teze zabeležena je u januaru u Novom Sadu, gde su građani nezadovoljni urbanističkim rešenjima odlučili da od saveta mesnih zajednica, u ovom slučaje dve MZ na Telepu, traže da se na zborovima građana izjasne o spornim rešenjima. Dobili su odgovor od gradske uprave da zborovi nisu u nadležnosti mesnih zajednica, bez da su upućeni na neku drugu, „nadležnu“ adresu. Udarivši u zid ćutanja, građani uzimaju stvar u svoje ruke, organizuju se, donose zaključke i prosleđuju ih nadležnima koji i dalje ćute. To najbolje pokazuje koliko je političarima stalo do mišljenja građana koji nisu njihovi simpatizeri.

Većina aktera filma složila se da bi stranke trebalo da građanima prepuste njihovu mesnu samoupravu. Pitanje je hoće li do toga i doći, jer su od momenta prošlogodišnjih izbora, do finaliziranja „Nasilja nad samoupravom“ mnogi od nezavisnih kandidata ušli u opozicione partije. Taj čin osvetlio je svu pogubnost aktuelnog političkog sistema po građane i njihove interese, jer su, iako spremni da se bore za svoj komšiluk, kraj ili selo, shvatili da to nikako ne mogu sami. Da niko i ne želi da rade sami. Da su im institucije suprotstavljene, umesto da rade u njihovu korist.

Politika je napravila svojevrstan otklon od građana i oni su joj, čak i na tom najnižem nivou, potrebni samo jednom u četiri godine, da zaokruže šta već treba da se zaokruži. U jeku smo nove kampanje, te ovaj film treba da bude podsećanje i dokument jednog konkretnog događaja, ali možda može da bude i uputstvo za rad na terenu. Da se vidi na vreme šta je sve neophodno preduprediti da bi se makar deo opravdanih građanskih zahteva i interesa pretočio u relevantne zastupnike, koji će slušati bazu a ne centralu. Koji neće slepo sprovoditi partijske interese, koji su sve češće suprotstavljeni javnom. Za manje od mesec dana je prilika da pokažu jesu li ih naprednjaci prekrajanjem njihove volje uplašili ili razljutili. Bes i nezadovoljstvo se, kažu, najbolje artikuliše olovkom na papiru i spremnošću da se taj papir zaštiti.

 

Podeli:






Građani potiskih opština Senta i Ada s jeseni 1991. godine suprotstavili su se prisilnoj mobilizaciji vojnih obveznika iz tog kraja organizujući demonstracije iz kojih su zatim […]



„Drugovi! Drugarice! Srpski narode! Hitlerovske horde prodrle su u tvoja sela i tvoje gradove, one ti ispijaju krv, muče te po zatvorima i koncentracionim logorima, gone […]


GKP

Grupa za konceptualnu politiku (GKP) iz Novog Sada poziva sve građane, medije, organizacije civilnog društva i članove političkih organizacija da podrže građane na izborima za Savet […]



Nezainteresovanost za stvarno učešće građana drastičnim smanjenjem njihovog uticaja na politički život, sistem koji osim pukog zaokruživanja glasova na izborni dan ne dopušta ništa konkretno, uz […]