O važnosti mesne samouprave i pokrenutoj Inicijativi za mesne zajednice

 

Tokom aprila u Novom Sadu i zvanično je pokrenuta Inicijativa za mesne zajednice, kao platforma koja bi trebalo da posluži lakšem udruživanju i povezivanju nezavisnih građana koji se odluče za kandidaturu na predstojećim izborima za svoje mesne zajednice. Kako je prethodno saopšteno iz Inicijative, ona bi trebalo da bude most povezivanja svih građanskih inicijativa, ali i predloga građana o tome kako je moguće uticati na rad ovih institucija mesne samouprave. Jedan od pokretača Inicijative je i novosadska Grupa za konceptualnu politiku, a Zoran Gajić iz te organizacije napominje kako je osnovna ideja animiranje, povezivanje i udruživanje nezavisnih građana.

– Ovo je vanstranačka aktivnost građana udruženih sa pojedincima koji su kao aktivisti angažovani u svojim lokalnim zajednicama ili su članovi različitih udruženja građana. Pozivamo komšije da kandiduju jedni druge, izađu na izbore i biraju ljude koje su sami kandidovali. Podigli smo sajt na kom će biti sve potrebne informacije za ovu akciju, a posle će nastaviti da živi i ticaće se rada mesnih zajednica i našeg angažmana u njima – istakao je Gajić.

Nema povlačenja

Među tim kandidatima je i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bojana Bodroža, koja je odluku da se angažuje donela jer smatra da smo stigli do momenta u kome više ne može samo da se posmatra lični interes već da, ukoliko zaista postoji želja da se društvo promeni, mora da se istupi i učini nešto za zajednicu. Kaže da se naše društvo nalazi u začaranom krugu u kojem svi čekaju da neko drugi nešto uradi, te da je ona odlučila da bude taj neko ko će preduzeti nešto, u skladu sa onim što joj relativno ograničeni resursi i energija dozvoljavaju.

– Istupam i angažujem se u nekim gradskim inicijativama i akcijama onoliko koliko mogu, ali i to malo je opet bolje nego ništa. Postoje različiti načini da se ljudi angažuju – kroz nevladine organizacije, kroz različite inicijative ili kroz izbore za mesne zajednice, ili čak i sve to zajedno. Svi načini su apsolutno legitimni i svi su jednako vredni – navodi ona. Kako precizira, njena mesna zajednica je „Nikola Tesla“ na Telepu i za sada je tu jedini nezavisni kandidat, ali se nada da će se još neko od komšija odlučiti da joj se pridruži.

– Ti ljudi koji sede u mesnim zajednicama, koji su često predstavnici različitih stranaka, ti ljudi su naše komšije i moja je pozicija da čak iako bih sama ušla kao nestranačko lice u taj savet mesne zajednice, da bih apsolutno gradila jedan komšijski odnos i trudila se da predlažem stvari iza kojim možemo svi da stanemo. Mesna zajednica nije stvar ideologije, nego je stvar konkretnih problema u našem kraju – ukazuje ona.

Kandidat u MZ „Detelinara“ biće Branislav Kozarčić. On ističe da mesne zajednice ne bi trebalo da budu puke zgrade, već pre svega zajednice ljudi, građana, koji pomoću njih ostvaruju prava garantovana ustavom i zakonima Republike Srbije. Kozarčić sugrađanima poručuje da ne nasedaju na priču političkih partija na vlasti da su mesne zajednice relikti prošlosti i da nemaju nikakvog društvenog i političkog značaja.

– Ukoliko je to tako, zašto se onda toliko grčevito bore, zašto se toliko angažuju da sačuvaju kontrolu nad mesnim zajednicama? Političke partije imaju različite interese u lokalnim samoupravnim zajednicama od interesa građana – političke partije žele vlast, građani žele jednu uređenu životnu i radnu sredinu, dostojnu čoveka. Tu je razlika – napominje Kozarčić. Podseća da se stepen demokratije u jednom društvu meri i stepenom decentralizacije vlasti, te da je jasno da aktuelna vlast ima ambiciju da centralizuje sve, da kontroliše kompletan život građana.

Bojana Bodroža ukazuje da njeni dosadašnji istupi u javnosti po različitim pitanjima koja se tiču lokalne sredine i političke klime nisu doveli do toga da ima problema na radnom mestu, niti je za sada imala neprijatnih iskustava, pretnji ili pritisaka.

– To ne znači da to ne može da se desi i da, možda, u nekom momentu ne može da počne. Međutim, za mene je neprihvatljivo da budem neko ko se plaši da istupa! Ja imam pravo da govorim, imam pravo da delujem, moje delovanje je u zakonskim okvirima, imam pravo da se borim. Za mene plašiti se pre nego što bilo šta uradiš znači ne biti čovek. Jednostavno ne pristajem na to da se plašim – ističe Bodroža.

Samoorganizovanjem čuvaju dostojanstvo

Za sociologa Darija Hajrića ovakav vid samoorganizovanja zapravo je konačna samoodbrana ličnog dostojanstva građana, kao i prostora u kom žive, bez obzira je li u pitanju nivo mesne zajednice, grada ili nešto treće. Smatra da su građani počeli da shvataju da im se komunalni problemi obijaju direktno o glavu, bez obzira da li je u pitanju trovanje vazduha, zemlje ili prosto raspad infrastrukture, te više nema pitanja da li im se više sviđa ovaj ili onaj vođa, nego da li će voziti kroz kratere i da li će se trovati iz vodovoda.

– Na tom nivou daleko je bolja ova direktna organizacija jer, na kraju krajeva, takve inicijative je teže diskreditovati. Kada je upletena opozicija, automatski to povlači za sobom čitavu već uhodanu propagandnu mašineriju naprednjaka, a kada su u pitanju ljudi sa kojima živite, komšije u zgradi, njih je ipak daleko teže ocrniti i samim tim umanjiti im šanse na izborima. Ne bih očekivao nekakvo čudo, ali po meni to je signal nekakvog zdravlja zajednice, taj pokušaj da se uzvrati – napomenuo je Hajrić za VOICE. Takođe, on smatra da je pomenuta akcija građana pravi momenat u kom bi opozicija trebalo da analizira sopstveno delovanje i promeni ga.

– Opozicija nije tu da bi jednog dana bila Vučić umesto Vučića, nego da bi ponudila alternativu u smislu strukturno drugačije politike i načina upravljanja jer to što mi sada imamo jeste smenjivanje jednog vođe drugim na svim nivoima. To kod nas uvek ide odozgo na dole, a opozicija nikako da shvati da mora da ponudi alternativu koja ide u suprotnom smeru, odnosno od građana ka vrhu. Prosto su navikli na to da naše stranke funkcionišu tako i mislim da će jako teško to da ukapiraju. Mislim da nama, zapravo, treba nekakav antistranački pokret više nego nekakva stranačka alternativa – zaključio je Hajrić.

 

Artikulisati projekte

Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku pozvao je sve organizacije i udruženja građana koja rade projektno, da prilagode svoje projektne aktivnosti akcijama koje su nužne i potrebne u lokalnim sredinama, precizirajući da je to polje zahvalno za artikulaciju kako različitih projekata, tako i sopstvenog angažmana.

– Time dobijamo ono što je infrastrukturna podrška inicijativama da bi one mogle da budu održive, jer su one kratkotrajne zbog toga što ne postoje resursi, sredstva, ne postoje ljudi koji će se predano  time baviti, a masu stvari treba organizovati i finansirati. To je to projektno finansiranje udruženja građana kad se ljudi udruže i participiraju u distribuciji javnog dobra, a to su fondacije i fondovi i grada i različite fondacije koje finansiraju takve aktivnosti. To se zove civilno društvo – naveo je Gajić.

Platforma i oruđe

U okviru Inicijative za mesne zajednice pokrenut je i internet sajt – www.mesnezajednice.rs – na kojem se nalaze brojni važni podaci koji su prikupljeni putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, ili lično od strane zainteresovanih kandidata.

– Te informacije do sada nisu bile dostupne javnosti, a nemali broj puta referenti mesnih zajednica nisu mogli da ih daju bez odobrenja aktuelnih Saveta iako su u pitanju javni dokumenti koji moraju biti dostupni svakome ko je zainteresovan za njihov rad, nadležnosti i mogućnost angažmana u lokalnim i mesnim zajednicama – poručeno je u saopštenju Inicijative.

***

POŠTOVANI SUGRAĐANI!

U nedelju 13. juna 2021. godine na teritoriji Novog Sada održaće se izbori za savete mesnih zajednica i to za 42 od ukupno 47 MZ koliko ih ima u gradu.

Ukoliko ne želite da vam svakodnevicu i na ovom nivou – koji ne bi trebalo da je polje u kome se za vlast otimaju stranke – kroji uvek stranka koja vlada od lokalnog do republičkog parlamenta, i ukoliko biste da se za život svog kraja i sami pitate, podržite nekog od nestranačkih, komšijskih kandidata na ovim izborima.

Više o tome ko su nestranački kandidati koji će na ove izbore izaći pod svojim imenom i prezimenom, od danas pa sve do poslednjeg dana možete pronaći preko sledećih linkova:

Mesne zajednice u kojima će se održati izbori za članove Saveta 13. juna 2021. godine

https://www.facebook.com/groups/1168264773609137/