Nezainteresovanost za stvarno učešće građana drastičnim smanjenjem njihovog uticaja na politički život, sistem koji osim pukog zaokruživanja glasova na izborni dan ne dopušta ništa konkretno, uz želju za apsolutnom kontrolom svih institucija, uključujući i one na lokalu, svakodnevica su političkog života u Srbiji. Uvid u stranačke programe partija vlasti, ali i najvećeg dela opozicije, pokazuje da to nije slučajno jer su tek poneke među njima makar deklarativno zainteresovane za autonomiju lokalne samouprave, odnosno za to da građanima ponude partnerski odnos u odlučivanju o pitanjima iz njihove nadležnosti.
Dok se pojedine partije uopšte ne osvrću na lokalnu samoupravu kao na nešto što bi trebalo da se tiče njihovog političkog rada, većina programskim načelima koja zastupa zainteresovanim biračima retko nudi detaljno osmišljena, precizna rešenja koja bi trebalo da obezbede proklamovanu samostalnost i nezavisnost lokalnih samouprava i onih koji ih čine – građana. Doduše, valja pomenuti da su i građani u sličnom raspoloženju prema partijama, što su i demonstrirali na prethodnim izborima za savete mesnih zajednica, 2021. godine, na kojima su opozicione partije upadljivo izostale, između ostalog i zbog toga što su se građani sami angažovali da izađu na crtu Srpskoj naprednoj stranci. Kompromis je došao naknadno, kada su neke od uspešnijih lista građana svoj politički angažman nastavile u sklopu pojedinih opozicionih partija, uz nadu da su shvatile lekciju i da će ubuduće o problemima na lokalu prvo pitati njih. Ili je to samo utisak?
Bilo kako bilo, ovom prilikom bavićemo se analizom programa stranaka koje će se naći u novom sazivu Narodne skupštine, vrhovnog zakonodavnog tela u državi, koje i služi da bi menjalo zakone i političku klimu. Zadržaćemo se samo na takozvanim većinskim partijama („manjinske“ ćemo razmotriti naknadno). Preskočićemo ovoga puta i partije koje same nikada ne bi prešle cenzus, a u parlament su se „ušlepale“ zahvaljujući dogovoru s velikom partijom kojoj će njihovi poslanici biti odaniji nego sopstvenoj (Karići, Vulin i ini).
ZAR JE VAŽNO ŠTA PIŠE
Pogled na njihove programe nudi i potencijalni odgovor na pitanje zbog čega lokal nema, niti će u doglednom vremenu imati, ozbiljniju šansu da nezavisno određuje svoj rad, da građani uživaju u blagodeti demokratije i da eventualno dobri primeri uspeha lokalnih vlasti budu motiv za druge da prepisuju recepte. Sve se svodi na „popunjavanje prostora“, odnosno u ispunjavanju neophodne forme partijskih dokumenata koje, očigledno je, birači i ne čitaju, opredeljujući se za glasanje prvenstveno prema sopstvenom afinitetu ka određenim liderima stranaka.
Naša analiza pokazuje da se stranke, po pitanju autonomije lokala, mogu svrstati u nekoliko kategorija – one koje se uopšte ne bave lokalnom samoupravom, one koje pominju ustaljene termine prepisujući bukvalno definicije iz rečnika, bez da nude originalna konkretna rešenja za bilo šta od pomenutog, što je možda i odgovor na pitanje zbog čega ništa iz programa nisu implementirali tokom mandata u kojima su činili vlast. Tu su i one koje, makar na papiru, veoma detaljno razrađuju modalitete za otvoreno i kvalitetno funkcionisanje lokalne samouprave i čija rešenja bi zaista omogućila da se čuje glas građana i da njihov uticaj na politiku lokala bude značajan.
Mlade partije, koje u dogledno vreme neće doći na vlast sa takvom snagom da zaista nešto tektonski promene u političkom životu, još se i trude da daju konkretnija rešenja. Da li će njihovim jačanjem jačati i svest ljudi da se nešto definitivno mora menjati, ostaje da se vidi. Valja dodati i da su se samo Demokratska stranka i Ne davimo Beograd javno izjasnile o tome da bi mesne zajednice, taj prvi nivo samouprave, ubuduće trebalo prepustiti isključivo građanima, bez mešanja partija. Koliko je tako nešto izgledno, možda najjasnije pokazuje to što većina koja će biti na vlasti još dosta dugo apsolutno nema nikakav predlog o tome šta bi i kako mesne zajednice u budućnosti trebalo da predstavljaju.
SNS – UGLAVNOM FLOSKULE
Iako je način funkcionisanja Srpske napredne stranke, koja prethodnu deceniju demonstrira vojno ustrojstvo i izborne trke po principu spaljene zemlje, odnosno želji da imaju vlast od mesne zajednice do predsednika republike, po mogućstvu bez „smetanja“ opozicije, u programskim dokumentima po pitanju lokala nemaju razrađenu taktiku niti predloge koji bi pokazali građanima šta će se sve to promeniti na bolje u njihovim životima bude li određenim nivoom rukovodila ta partija.
Tako se u delu programa koji se zove „Celovita i decentralizovana Srbija“, navodi da će se SNS zalagati za „ravnomeran razvoj svih krajeva države, kako bi se svim građanima obezbedile jednake šanse za uspeh i napredak u svakom delu Srbije“. Ista ili vrlo slična formulacija, doduše ne tim redosledom, može se pročitati u brojnim drugim programima. Migracioni pritisak na regionalne i glavne centre poput Beograda i Novog Sada trebalo bi, nastavlja SNS, rešiti definisanim nacionalnim interesima, „uz jasnu politiku ravnomernog regionalnog razvoja, a kroz posebnu pomoć onim lokalnim samoupravama koje imaju jasne, ostvarive i realne planove razvoja“.
– Svaka lokalna samouprava se izdvaja po određenim komparativnim prednostima u odnosu na druge. Na osnovu tih prednosti će i država usmeravati potencijalne investicije, i potrebne subvencije – navodi SNS u svom programu, uz napomenu da će se zalagati za decentralizaciju vlasti „kroz jačanje lokalnih samouprava i vraćanje izvornih nadležnosti opštinama“, ali bez razrade pojma izvornih nadležnosti. Retki detalji koji otkrivaju ideje decentralizacije u programu SNS su predlozi da bolnice ne budu u nadležnosti lokalne samouprave već samo domovi zdravlja, kao i da se lokalne samouprave angažuju po pitanjima poljoprivrede i ostanka mladih na selu. Opet bez detalja.
SPS – ZA MRVU DETALJNIJE
Kada je u pitanju najdugovečnija partija vlasti u Srbiji, Socijalistička partija Srbije, ona ima poseban deo programa pod nazivom „Lokalna samouprava“, u kojem detaljnije razrađuje svoja načela i predloge koji se tiču ovog nivoa vlasti. Socijalisti se, po sopstvenim rečima, zalažu za tri pravca reforme lokalne uprave, a prvi među njima jeste decentralizacija, odnosno ustupanje velikog dela državnih nadležnosti i finansijskih sredstava lokalnim samoupravama. Drugi pravac odnosi se na dekoncentraciju javnih ovlašćenja njihovim prenošenjem sa ministarstava na agencije, javne službe i organe lokalne samouprave u cilju približavanja javnih usluga građanima, dok je treći deo delegiranje i privatizacija pojedinih javnih službi u cilju njihovog boljeg funkcionisanja i finansiranja.
Socijalisti su jedni od retkih koji eksplicitno pominju mesne zajednice, navodeći kako podržavaju maksimalno učestvovanje građana „u odlučivanju o poslovima lokalne samouprave kroz referendum, narodnu inicijativu, mesne zajednice, zborove građana i slično“. Takođe, smatraju da je neophodno napustiti jednoobrazni model lokalne samouprave i definisati različite tipove jedinica lokalne samouprave – seoske, gradske, metropolske – sa jasnim poslovima u isključivoj nadležnosti i precizno utvrđenom imovinom i izvorima prihoda.
Socijalisti smatraju i da se odnosi između državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave moraju zasnivati „na samostalnosti, saradnji i nemešanju u isključive nadležnosti, i svođenju nadzora državnih organa nad radom organa lokalne samouprave isključivo na kontrolu ustavnosti i zakonitosti“.
– Primenom ovih mehanizama obezbediće se puno poštovanje principa Evropske povelje o lokalnoj samoupravi i ona učiniti institucijom kojom vladaju građani, a ne centralne vlasti – precizira se u programu SPS koji, očigledno, u gotovo trideset godina vlasti nije implementiran.
OPOZICIJA – MALO KONKRETNOG
Stranka slobode i pravde, kao najveća u grupaciji „Ujedinjeni za Srbiju“, u svojoj „Programskoj platformi o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi“ garantuje direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština; veće budžete i nadležnosti za lokalne samouprave; decentralizaciju javnih prihoda. Nema detalja o sprovođenju tih ideja, ali u istoj oblasti zalažu se i za:
– Omogućavanje dijaspori da glasa putem pošte ili elektronskim putem; reformu javnog sektora kroz usvajanje strategije razvoja i programa poslovanja za svaku oblast i javno preduzeće; ukidanje zabrane zapošljavanja; zapošljavanje javnih službenika isključivo putem javnih konkursa i uvođenje transparentnog sistema nagrađivanja i napredovanja zaposlenih na osnovu rezultata.
Narodne poslanike je kroz listu „Ujedinjeni za Srbiju“ dobila i Narodna stranka, koja se zalaže za funkcionalnu decentralizaciju, podsticanje održivog lokalnog razvoja i približavanje države građanima kako bi državna uprava i lokalne samouprave postale efikasni servis njihovih interesa. Narodna stranka se zalaže za depolitizaciju, profesionalizaciju i modernizaciju lokalnih usluga – rukovodioci moraju biti izabrani na javnim konkursima i zaštićeni od političkih uticaja i pritisaka. Takođe, smatraju da je važno uspostaviti održivi sistem finansiranja, zbog čega bi fokus trebalo staviti na proširenje izvornih prihoda lokalne samouprave i punu transparentnost finansiranja.
– Lokalne samouprave moraju imati dovoljno sredstava za angažovanje profesionalnih agronoma i projektnih menadžera, koji bi stalno bili na usluzi stanovništvu – jedna je od ideja Narodne stranke.
Demokratska stranka u svom programu navodi tek da lokalnoj samoupravi treba prepustiti sve poslove koje može uspešnije ili podjednako uspešno da obavlja kao i centralna vlast, po uzoru evropskih država. U programskom dokumentu pod nazivom „Teritorijalna organizacija i lokalne samouprave“ ima više detalja i precizira se da su decentralizacija i regionalizacija standard u procesu evropskih integracija, kao i da lokalne samouprave moraju imati stabilan i izvestan izvor finansiranja dogovoren na desetogodišnjem nivou, kako bi mogle da planiraju svoj razvoj. Takođe, prema stavu DS, političari moraju odgovarati direktno građanima, a ne svojim političkim organizacijama, što podrazumeva sveobuhvatnu reformu političkog sistema, između ostalog i izbornog sistema koji treba da bude personalizovan.
– Gradonačelnici se moraju birati na direktnim izborima, uz obezbeđivanje mehanizama da ne bi dolazilo do blokada rada lokalne samouprave – kažu u DS uz standardnu napomenu da su ravnomerni regionalni razvoj i decentralizacija uslovi za ravnomeran razvoj Srbije u svim delovima i usporavanje procesa migracija iz manje razvijenih područja.
Najmlađi u ovoj četvorci – Pokret slobodnih građana, više je promišljao probleme na lokalu. U dokumentu „Reforma političkog sistema“ detaljnije se dotiče lokalne samouprave, uz opasku da će po pitanju decentralizacije biti izrađen poseban program.
Ovde se kao prvi korak ka vraćanju građanima prava na lokalnu samoupravu predstavlja predlog za razdvajanje termina za održavanje lokalnih i republičkih izbora (minimalni razmak od 60 dana). PSG predlaže i zabranu istovremenog obavljanja funkcija narodnog poslanika i predsednika ili zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i smanjenje ukupnog broja odbornika u gradovima i opštinama za 20 odsto, između ostalog zbog aktuelnih nelogičnosti zahvaljujući kojima brojne opštine sa malim brojem glasača imaju parlamente sa većim brojem odbornika od onih sa značajno većim brojem stanovnika/birača.
NE DAVIMO BEOGRAD
Inicijativa Ne davimo Beograd, koja je u parlament ušla kroz platformu „Moramo“, izlazila je sa brojnim predlozima za poboljšanje položaja gradske vlasti, što je objedinila u dokumentu „Upravljanje i lokalna demokratija“. Prioritet za njih je da se procedure i norme, koje postoje samo pro forme a ne da bi se zaista vršila kontrola gradske vlasti, izmene i institucije prilagode građanima i različitim oblicima njihovog udruživanja, za razliku od dosadašnjeg partijskog opredeljivanja.
Oni prepoznaju i mesne zajednice, koje su za njih mesta zajedničkog odlučivanja o lokalnim pitanjima koja su najbliže građanima.
– Zbog toga ćemo dati veće nadležnosti mesnim zajednicama, podsticati i podržavati njihovo osnivanje i povezivanje. A pre svega, radićemo na njihovoj demokratizaciji: godišnji plan rada mesne zajednice i najvažnije odluke moraju da se donose na zboru građana, dok informacije o zboru građana, izborima za savete mesne zajednice i drugim važnim stvarima za lokalnu zajednicu moraju biti blagovremeno i vidljivo istaknute – navode u Ne davimo Beograd.
I za sva ostala pitanja iz oblasti lokalne samouprave ova grupacija predlaže veću transparentnost, veće i vidljivije učešće građana, ali bez detaljnije obrade konkretnih nadležnosti koje bi lokalne samouprave po njihovom mišljenju trebalo da imaju.
DVERI OPŠIRNE
Pokret Dveri se dosta detaljno bavi lokalnom samoupravom u opširnom dokumentu „O lolaknoj samoupravi i dobrom upravljanju“ u kojem, između ostalog, razrađuje modalitete većeg učešća građana u odlučivanju i stvaranju mehanizama koji bi smanjili uticaj političkih partija na rad lokalnih samouprava.
Između ostalog, Dveri smatraju da je neophodna revizija u unapređenjima propisa o učešću građana, posebno u delu izmene zakonskih i podzakonskih rešenja, promovisanja instrumenata i ohrabrivanja građana da aktivno učestvuju. I oni smatraju da mesne zajednice treba da imaju aktivnu ulogu u radu lokala.
– Usvajanjem odluka lokalnih samouprava (LS) da održavaju zborove građana unapredio bi se dijalog između građana i LS kao i zajedničko formulisanje predloga na osnovu potreba građana, koji bi dalje išli u opštinska tela na usvajanje. Ovaj mehanizam bi bio obavezujući i pokrenuo bi dodatno učešće javnosti u procesu donošenja odluka – smatraju u Dverima. Apostrofiraju i organizovanje referenduma o različitim pitanjima od opšteg interesa, kao što su pitanja komunalne delatnosti, zaštite životne sredine i bezbednosti građana, jer bi to, po njihovom stavu, značajno uticalo na kvalitet pružanja usluga ali i kvalitet života građana.
Dveri smatraju i da je neophodno na centralnom nivou utvrditi standard izvornih poslova LS, kako ne bi bilo prevelikih razlika u kvalitetu usluga koje one pružaju.
– Takođe, prenos nekih nadležnosti na nivo ispod mesne zajednice, posebno u većim LS, može poboljšati pružanje usluga u ruralnim područjima – smatraju Dveri, uz napomenu da zakonodavstvo koje se tiče lokalnih izbora podriva samostalnost i odgovornost lokalnih kandidata depersonalizacijom.
POKS – POKRET OBNOVE KRALJEVINE SRBIJE
U ovom slučaju moramo prvo da preciziramo da je POKS na izborima za Narodnu skupštinu učestvovao na zajedničkoj listi sa Dverima, a u Beogradu je bio deo koalicija „Nada“ sa DSS-om, zbog sukoba frakcija u toj partiji. Mi smo za ovaj tekst konsultovali za sada još aktuelni program dostupan na sajtu, gde pod naslovom „Regionalizacija, decentralizacija, dekoncentracija i lokalna samouprava“, POKS razrađuje ovu oblast, mahom stavljajući primat na regionalizaciju. Kada je u pitanju decentralizacija i status lokalnih samouprava, POKS priznaje da centralni nivo vlasti unutar unitarne Srbije objektivno nije u stanju da obezbedi pravilan regionalan razvoj, te predlaže „racionalnu i primerenu decentralizaciju i dekoncentracuju prema lokalnoj samoupravi kao najneposrednijem nivou vlasti, najbližoj građanima i idealu neposredne demokratije“. Dalje govore o potrebi decentralizacije određenih izvršnih ovlašćenja, precizirajući samo da je iz procesa decentralizacije neophodno izuzeti državne poslove koji su u isključivoj nadležnosti centralnog nivoa vlasti – odbrana, spoljna politika, bezbednost, nacionalna saobraćajna infrastruktura, fiskalne i poreske politike, nauke i obrazovanja i jedinstvenog sudskog sistema vlasti.
– Shodno navedenom, POKS se zalaže za neposredni oblik izbora gradonačelnika i predsednika opština, kako bi i na taj način građani direktno odlučivali o njihovom izboru i lakše pokretali postupke njihovog opoziva, ukoliko nisu ispunili opravdana očekivanja svojih birača – jedan je od retkih konkretnih koraka POKS-a navedenih u programu. Takođe, POKS smatra da lokalne samouprave treba da imaju ulogu u podršci pronatalitetnoj politici, zatim zaštiti životne sredine te sporta kroz ulaganja u sportsku infrastrukturu.
DSS – BIROKRATSKO NIŠTA
DSS, Demokratska stranka Srbije, će se sa svojih sedam poslanika u Narodnoj skupštini boriti za lokalne samouprave u skladu sa svojim programskim načelima navedenim u delu „Državna uprava i lokalna samouprava“. I oni smatraju da je potrebno reformisati državnu upravu, s krajnjim ciljem da se obezbedi visok kvalitet usluga koje država pruža građanima. I oni ne konkretizuju to na jasne i precizne stavove, već se drže proverenih pojmova „racionalizacije, decentralizacije, depolitizacije i profesionalizacije“. DSS smatra da je potreban kontinuirani nadzor nad radom državne uprave, „čemu će znatno doprineti i institucija Zaštitnika građana“.
– Poboljšanje efikasnog i kvalitetnog pružanja usluga građanima moguće je ostvariti modernizacijom rada uprave, a prvenstveno uvođenjem elektronskih servisa – konkretizuje DSS svoj plan. Dodaje da će kroz aktivnosti Vlade i poslaničke grupe DSS u NSRS inicirati donošenje seta zakona kojima se obezbeđuje ravnomerniji regionalni razvoj.
ZAVETNIČKA TIŠINA
Kod Srpske stranke Zavetnici nema ni floskula ni prepisivanja uobičajenih formulacija. U njihovom programu po pitanju lokalne samouprave nema ništa. Bukvalno ni jednom rečju nisu se osvrnuli ni na sadašnje stanje ni na to šta bi eventualno, kad jednom dođu na vlast, valjalo promenili.
Foto: Printscreen/youtube/Tanjug – Sa konferencije za medije SNS-a pred praznom salom
