Šta je novo u novim političkim i građanskim formacijama i kako one deluju? Građanski front, Ne davimo Beograd, Udruženi građanski pokreti, Partija radikalne levice samo su neke od organizacija koje mnogi prepoznaju kao snage koje imaju potencijal da povrate poverenje građana u politiku i političke organizacije. Ali o kakvim je organizacijama reč? Jesu li to partije, odnosno stranke ili su to po drugačijim principima udruženi ljudi? Da li je moguća drugačija politika koja će, umesto strankama, biti okrenuta ljudima? Da li su reči kao što su pokret, platforma ili front imena koja sobom nose drugačiju politiku ili su za novu politiku potrebni i novi ljudi? I koliko se dugo neko uopšte može smatrati novim?

Da li je i Novi Sad moguće mesto jedne takve politike? I da li je grad uopšte mesto nove politike? Građanski pokreti organizovani po gradskim pitanjima, koja nisu isključivo urbanistička, određuju se i prema republičkim i predsedničkim izborima. Na kom mestu se onda mogu voditi politike gradskih pokreta i šta za njih znači mesna samouprava kao najniži nivo lokalne samouprave na kome ne postoje organi vlasti? Jesu li one uopšte interesantne organizacijama koje prave liste za izbore i pozivaju građane da za njih glasaju kako bi se ušlo u skupštine opština, grada Beograda i Republike Srbije? A šta gradski pokreti mogu ponuditi srpskom selu?

O svemu navedenom, a pre svega o tome jesu li u Srbiji danas uopšte moguće istinski nove politike, u petak, 18. septembra 2020. godine, u prostorijama NDNV govorili su: Branislav Dimitrijević i Dobrica Veselinović, Inicijativa Ne davimo Beograd

Novi Nebojša Milenković, Grupa građana, Novi Sad

Zoran Gajić, GKP i Inicijativa za lokalnu samoupravu